Diren Polatogulari utelovio je jednog od najfenomenalnijih likova među onima koji su se pojavljivali u turskim serijama.
Pobuđuje zanimanje svojim naglaskom, mimikom i stilom. Ipak, o njemu nema mnogo informacija.
Polatogulari, koji igra Kazim-agu u hit seriji „Ženskaroš iz Vile“ otkrio je svoju životnu priču, više o porodici, glumi i svim drugim nepoznanicama…
Do sada ste glumili u mnogo serija, filmova i pozorišnih predstava. No, sada ste postali pravi fenomen. Mislite li da ste zakasnili u postizanju slave?
Ne. Slava me ne muči. U svim projektima u kojima sam glumio imao sam svoju publiku, a serija “Vodomar”, naravno, stvorila je drukčiju publiku. Doprla je do mnogo ljudi. Zbog toga me i više prepoznaju, a to se zove slava.
Zbog čega je Kazim-aga postao takav fenomen?
Zbog uverljivosti.
Lik Kazima je naročito u početku bio agresivan i negativan. U celom su svetu negativci popularniji. Šta mislite, zašto volimo negativce?
Negativci imaju mane, imaju probleme, stvaraju ih. Mi više volimo pratiti takve ljude. A junaci nemaju mane. Gledaoci ne žele gledati tako besprekorne osobe, bar ja to ne želim.
Imate li Vi mana?
Mnogo. Naprimer, nisam osoba koja odmah može početi raditi, prvo mi posao treba „sesti“, prihvatam ga vrlo polako. A kad počnem, odradim ga do kraja i stalno pokušavam biti bolji.
Jeste li na ulici ikada doživeli oštre reakcije?
Ja uglavnom volim navoditi ljude da zavole negativce, no to treba činiti na moralan i pristojan način. U početku sam mislio da će se zbog mog lika prema meni odnositi kao da sam Erol Taš, no onda smo ga okrenuli na dobro. Ljudi su to brzo prihvatili. Mislim da je to zato što u našoj zemlji razlika između dobra i zla nije velika. U svakome postoje i dobre i loše strane. Loše strane vi, verovatno, ne vidite, no ta ih osoba pokazuje kod kuće ili negde drugde, nekom drugom. Jer, kad živite u ovom svetu, ne možete imati naročito dobro duševno zdravlje. Zbog toga Kazim-aga nije mnogo drukčiji od ljudi u ovom svetu.
Dobro, ali preskočili smo glavno pitanje. S čime se susrećete na ulici?
Na ulici mi dobacuju: “Kazim-ago!”, “Esmeeee!”, “Pazi na brojeve!” i slično.
Otac ste devojčice. Kazim-aga je u početku serije bio lik koji je nasilan prema svojim kćerkama. Je li bilo teško snimati te scene?
Bilo je vrlo teško. Afra (Saračoglu), Beril (Pozam), Sezin (Bozadži) i ja međusobno smo se rehabilitirali. Kad bismo snimili takvu scenu, otišli bismo na piće, seli i pokušavali se izvući iz tog stanja. Osim toga, u priči postoji i pritisak društva na lik. On je aga iz Antepa, no nije onakav kakve poznajemo. Zapravo je izgubio svoj status, svog oca, a onda mu stvari nisu išle kako treba… Prodao je zemlju i kuću i trudi se održati taj poredak. Moć i društveni pritisak zapravo ga teraju na to. Kad je došao u Istanbul, jako mu je laknulo. Jer nema takvu odgovornost. Ušao je u novu porodicu, sada ima ženu i prijatelje. Mislim da mu se to sviđa, jer je u Antepu jako usamljen.
U seriji ste čovek koji ima odrasle kćerke i nosi kožne cipele i odela, ali vani nosite sportski stil…
Kad me vide izvan malih ekrana, ljudi se silno čude i kažu da izgledam mlado. Turski govorim bez naglaska. Sve im je to čudno.
Kako biste se u nekoliko reči opisali nekome tko Vas uopće ne poznaje?
Suosećajan, smešan, dobar čovek, to je sve. Sav sam regularan.
Zovete se Diren (otpor), a kažu da ljudi žive onako kako se zovu. Jeste li imali život u kojem ste se trebali odupirati?
To je ime donekle povezano i sa mojim rodnim krajem, teškim uslovima, teškim životom… No, ja sam vrlo otporna osoba, i mentalno i fizički. Ne možete me tako lako pokolebati.
U kakvoj ste porodici odrastali?
Mama i tata su penzionisane računovođe. Imam mlađu sestru. Starijeg brata sam izgubio. Imao je 47 godina, imao je infarkt. Nakon tog gubitka dogodio se potres, a pre toga pandemija…
Kako je na Vas uticalo kada ste tako mladi izgubili brata?
Prvi put sam izgubio tako blisku osobu. Bilo je jako teško, i dalje je teško. Bio sam tužan i još sam tužan. Shvatio sam da on, šta god se dogodilo, neće nestati iz mog života. Svaki dan ću ga se setiti, rastužiti zbog njega, a katkad i prisetiti sa laganim smeškom, kao sada, i on će živeti.
Preuzeto sa Facebook stranice Serije i sve Lepote Turske
Primjedbe
Objavi komentar
Pozdrav hvala vam na komentarima